Solar power plant construction most important project in Serbian energy sector

Стефановић је у Луксембургу, на састанку европских министара правде и унутрашњих послова о проблему ирегуларних миграната и борби против тероризма, истакао да наша земља, штитећи своју границу, посредно штити и границе ЕУ.

Према његовим речима, све мере које је наша земља до сада предузела показују да прихватамо свој део одговорности за управљање мешовитим миграционим токовима.

Такође, како је нагласио, Србија показује да кроз конкретне активности које спроводи како унутар државе, тако и кроз сарадњу са земљама чланицама ЕУ, чини све да омогући мигрантима сву помоћ која им је неопходна.

Министар је током данашњих састанака са више министара унутрашњих послова држава чланица Европске уније, али и других земаља, рекао да очекује помоћ Европе, зато што то није питање које се тиче само Србије и њених грађана, већ је Србија земља кроз коју се мигранти крећу како би дошли до неке од земаља западне Европе.

Највећи број миграната пре доласка у Србију пролази кроз територију Европске уније, односно Бугарске и Грчке, напоменуо је он и подсетио на то да су појачане контроле на граничним прелазима.

Према његовим речима, током ове године намеру за тражење азила у Србији изразило је 41.864 људи, званичан захтев поднело је само 388, у центрима за азил дневно не борави више од 400 особа, док су смештајни капацитети предвиђени за приближно 800 људи.

Тај податак, како је рекао, јасно указује на то да Србија није крајња дестинација мигрантима.

Министар је прецизирао да је у првој половини ове године на граничним прелазима откривено 20.104 покушаја незаконитог преласка државне границе, што је за 800 одсто више у односу на исти период претходне године.

У првих шест месеци, како је навео, у илегалном преласку српско-мађарске границе спречено је 7.633 лица и поднето 7.083 прекршајних пријава, што је три пута више него током читаве 2014. године.